ČUDA VLAŠKE MAGIJE:
OBIČAJI I VEROVANJE IZ TIMOČKE KRAJINE
Knjiga o svim tajnama vlaške magije – kako se koristi, šta se izgovara, koji se predmeti koriste ko rekviziti, zašta se upotrebljava… odgovori na sva pitanja u knjizi ČUDA VLAŠKE MAGIJE – REPRINT
Uz knjigu cd na kome su i ljubavne bajalice uz balade u aranžmanu – Teodora Pavlovska i ARKTK
NARUČUJE SE NA TELEFON 0652164160
Posveta na knjizi “Čuda vlaške magije”: “Mojoj pokojnoj majci Ljubici Stojanović Jojić, s’ ljubavlju Jasna”KNJIGA JE PISANA TOKOM NATO BOMBARDOVANJA, U APRILU I MAJU 1999. GODINE, OBJAVLJENA JE U DECEMBRU 1999. MATERJAL ZA NJU JE INTENZIVNO SA TERENA PRIKUPLJAN OD 1996, A, IZ LITERATURE ETNOLOGA I ANTROPOLOGA, DECENIJAMA RANIJE.
OD 1999. DO 2001. KNJIGA JE DOŽIVELA PET IZDANJA, BILA JE MEĐU NAJPRODAVANIJIM KNJIGAMA U TOM PERIODU. U MEĐUVREMENU, DO 2009. GODINE KNJIGA JE ŠTAMPANA KAO PIRATSKO IZDANJE SA OSKRNAVLJENIM TEKSTOM. NA TRŽIŠTU SE TI PRIMERCI I DALJE VALJAJU ALI CELOKUPAN SADRŽAJ IZ ORIGINALA OVE KNJIGE MOŽE SE IPAK I DANAS ČITATI U LEGALNIM IZDANJIMA JASNE JOJIĆ, U KNJIGAMA “VLAŠKA MAGIJA 1” I “VLAŠKA MAGIJA 2”.
DAKLE, SVI TEKSTOVI KOJI SE NALAZE NA OVOM SAJTU U KATEGORIJAMA “VLAŠKA MAGIJA 1” I “VLAŠKA MAGIJA 2”, U SUŠTINI SU I ODLOMCI IZ KNJIGE “ČUDA VLAŠKE MAGIJE”
Danas na pragu trećeg milenijuma, iako nauka nudi odgovore na mnoge misterije, sve je više onih koji veruju da paralelno sa materjalnim postoji još jedan dublji, stvarniji svet u koji se može samo magijom. Medju onima koji darom božjim ili prenesenim tradicionalnim znanjem imaju prodor u vančulno, po jačini svojih moći, kažu etnolozi, izdvajaju se Vlajinje od malena odgajane na čvrstoj veri u predanja svojih predaka. A uz šamansku, hermetičke i vudu, vlaški rituali su po mišljenju mnogih najplodonosniji. Njihova magija se smatra najjačom a napici koje oni prave potpuno delotvornim.
.ALIBI ZA MAGIJU
Čak i etnolozi koji se aktivno bave masovnim verovanjem naroda u vančulno, prave razliku izmedju mnoštva vidovnjaka i iscelitelja koji svakodnevno niču na prostorima širom Srbije i onih koji se pročuju iz Timočke krajine. Jer kako pojedini tvrde, magija iz istočne Srbije nije moderna nadri tvorevina. Ona je, stoji u nekim spisima Srpske akademije nauka i umetnosti, pre svega prodor u duboku kolektivnu svest vlaškog bića. Manifestacija nasledja starog više milenijuma kojom se uglavnom bave žene.
Zato u gradovima i selima ovog kraj nema i nikada nije bilo registrovanih agencija za proricanje budućnosti, niti luksuznih ordinacija za skidanje uroka. Vračare sa Timoka čine to u svojim kućama i na imanjima. Kažu, rituali su deo njihovog svakodnevnog života. Osećaju se pozvanima da pomognu čoveku u nevolji. Sposobnosti za to nisu svesno naučile već su ih iznenada dobile pa svoje usluge nikada i ne naplaćuju.
I skoro da je svejedno dali su završile fakultete ili čak doktorirale, jesu li domaćice, frizerke ili ugledni profesori, (baš kao što to tvrdi i moderna psihologija još od Frojda i Junga) i kod vlaške magije se pokazalo da su žene prirodno bolji senzori i drže se sopstvene intuicije.
Veruje se i da bi statistika, da je o ovome ima, sigurno isto dokazala u čitavom svetu. Ali bi ustanovila i da u tome oduvek, bar za dlaku, prednjače žene nastanjene u Timočkoj krajini. Možda i zbog toga što je vera u vančulna iskustva, postojanje viših sila i bića koja paralelno sa nama nastanjuju ovaj svet, u ovom kraju Srbije misao sa kojom se dete zadoji. I zasnovana je kako tvrde, na iskustvu predaka.
Zato se timočkim vračarama valjda toliko i veruje. Masa ljudi, nezavisno od pola, starosti ili zanimanja, do pre par godina tragala je za njima i po najzabitijim selima tamošnjih razudjenih brdskih prostora. Jer glasnice magije boravile su uglavnom u straćarama, same sa svojim mačkama, nisu znale da pišu ni čitaju. Jedva da su i govorile srpski. Ali su zato savršeno baratale raznim relikvujama, poznavale govor životinja i dejstva trava i mogle su, tvrde korisnici njihovih usluga, skoro sve.
Danas je slika nešto izmenjena. Većina njih, prilagodila se savremenom načinu života jer je u medjuvremenu moderna hajka na veštice ugušena, a prevazidjen je i stid koji je pratio mišljenje da biti sujevaran znači biti zaostao. Mnoge se vračare danas više ne kriju. Žive u prigradskim naseljima, a Bor, Negotin, Zaječar i ostala veća mesta u istočnoj Srbiji, mogu se pohvaliti i vračarama u samom centru grada.
>>>>Magija po meri čoveka
Vlasi su se od pamtivike razlikovali od drugih nacija u čijoj su blizini živeli. Pa i danas, kada se njihovo obrazovanje, odevanje i stil života, uklapaju u savremenicu, oni duboko u svom biću nose svoju tradiciju, misao i entitet svojih predaka. Emilija Mason poznati etnolog iz Pariza, istraživala je vlašku kulturu da bi je uporedila sa hetitskom. Nakon dugogodišnjih istraživanja njen zaključak je bio “Vlasi i danas govore o zmaju koji dolazi kroz čunak, vide ga recimo kako skače po televizoru, zaista veruju u njega… Indijske Vede pišu o postojanju tri sveta a vlahinja Georgina mi je mirnim glasom objasnila da postoje jedan viši, jedan srednji i jedan svet dole i da je to čula od svog oca, kojem je rekao njegov otac…”
I etnolozi koji već sto godina istražuju život stanovnika istočne Srbije, zapisujući svaku novu pojavu, slažu se da nema teksta sa ovom temom koji će zaobići religijskomagijski kompleks. Šta više vlaška bajanja se tumače kao najrazvijeniji fenomen njihove kulture pa se bez preterivanja njihov status u sadašnjici uporedjuje sa egipatskim u antičkom svetu.
Zato su valjda i mnogi od njih pošli u potragu za odgovorom kako je od svih civilizacijskih kovitlaca koji su se smenjivali na prostoru istočne Srbije, upravo vlaški nadživeo tekovine civilizacije- njihova kultura opstala je uprkos pritscima hrišćanstva, komunizma, eri kompjutera, razvijenih egzaktnih nauka…i mnogih dogmi sa aspekta sociologije, psihologije i filosofije.
Argumentovan odgovor na taj fenomen dao je etnolog muzeja u Majdanpeku Paun Durlić. “Razlog ovim pojavama treba tražiti u radu seljačkog uma. On postupa prema praktičnoj svrsi. I kada je ne vidi, batali posao smatrajući ga zaludnim. Jedino iskustvo koje preuzima od tradicije i njegovo lično, teraju ga da ne zaboravi svoje magijske rituale kao vrlo delotvorne” A tradicija se neprestano izlaže proveri i održava se tek ako je nanovo potvrdi lično iskustvo gotovo svakog pojedinca. Sa tog stanovišta treba posmatrati i veliko interesovanje drugih naroda prema vlaškoj magiji. I sa rezervom uzeti stav da tvrdoglavo čuvanje sopstvene baštine kod Vlaha proizilazi iz vekovnog života u sredini koja je drastično različita od njihove.
Otuda gotovo da ne postoji praznik koji u domovima Vlaha nije propraćen nizom obreda. Datumi tih svetkovina obično se podudaraju sa hrišćanskim praznicima ali se načini njihovih obeležavanja, drastično razlikuju od načina na koji to čine hrišćani. Pre svega, jer vlaški običaji u sebi sadrže pagansku žestinu. Kod većine njih, baš kao i u magijskim saznanjima, glavnu ulogu imaju žene. One se staraju o dušama živih i mrtvih i vodilje su rituala i obreda. Žene su stražari jedne od najstarijih kultura i uzdaju se u božanstvo Venere i Svete Deve Marije, Svete Petke i SveteVarvare.
Mišljenje mnogih etnologa je i da se vlaški običaji za razliku od drugih, baziraju pre na prirodnim nego na natprirodnim pojavama. Čovek je šablon i njegov život uslovljava kretanje, prostor, vreme i meru. Prilikom bajanja i spravljanja madjija, vlaške proročice za osnov imaju konac dugačak koliko je osoba kojoj se pravi eliksir visoka. Za bajanje se odbroji onoliko zrna koliko ima godina a u lekovitu vodicu ubaci se isti broj užaraka sa vatre koliko čovek ima želja Sve je podvrgnuto pojedincu pa razumevanje postoji koliko za dobro toliko i za zlo u njemu.
>>>>Dogovor sa Bogom i djavolom
Zato u vlaškom predanju, ni djavo nije tako crn kao što ga predstavlja hrišćanska religija. Čovek se sa njim može dogovoriti, i
pomana kroz prozor
kako je zapazio dr Radoslav Radenković, izučavajući svece i djavole u narodnim pripovetkama istočne Srbije, u tom predanju nema primera o isterivanju djavola iz opsednutih. Djavo ili vrag, za njih je neko ko kao i Bog, sve zna, shvata i razume. Majstor je domišljat da prevari ali isto tako velikodušno podnosi prevaru pametnijih od sebe. Odatle i poznate narodne izreke kao, “djavolje, odnosno mudro dete, ili vešt majstor djavoli otac”…
Njima se u suštini glorifikuje djavo koji sa ljudima, kažu predanja, čak ima i vrlo prisne odnose. Uz njegovu pomoć oni postaju moćni i bogati, ostvaruju i ono što sama sudbina brani, pa ga ne retko prizivaju i žene koje se bave magijom. To medjutim njih ne može svrstati pod odrednicu “crnomagijških”. Niti znači da one nekome žele zlo. One su jednostavno otkrile način da se djavolovom snagom služe kao sopstvenom.
Odnos čoveka, sveca i djavola u vlaškoj magiji danas, ostaci su paganske mitologije u kojoj dominira dualistički princip. Po njemu nema stvaranja bez sukoba suprotnosti. Razna verovanja vezuju se za svet omaja i bića koja se javljaju kao svadba, grupa gostiju, oni koji ne mogu da pronadju put ali začas mogu da se pretvore u magarce, konje ili koze. Naročito ih ima noću kad lutaju oko groblja, oko izvora i bunara, dolaze kao sinji vetrovi, mogu da zaustave reku, da zakoče vodenički kamen, mogu sve protiv slabašnog čoveka – da mu oduzmu razum i glas, da ga vode kuda hoće.
U svesti naroda, kaže etnolog Radenković oni žive kao zlokobni duhovi. Ali nijedna priča koje se već vekovima prepričavaju se ne završava umorstvom. Zato se i stiče utisak da su se ljudi, stavljajući svoje strpljenje na probu, samo poigrali sa sobom, jer te sile raspolažu moćima ali ih bar protiv čoveka, nikada ne koriste do kraja.
I danas veliki broj ljudi tvrdi da su ove “nečastive sile” lično videli.Branili su se od njih zahvaljujući svojoj domišljatosti. Nisu podlegli raznim iskušenjima i ostali su pribrani. Neki su se opet zaštitili vezivanjem marame oko čela, čuvanjem krsta….To što te priče traju znak je da traje svest koja se još nije oslobodila slojeva daleke prošlosti, tvrdi dr Radenković i to ilustruje kazivanjem jednog svog ispitanika:
“Slušaj, da ti ja kažem. Prošao sam svet, video sve i svašta, nema od toga ništa što narod priča. Niti verujem niti se plašim. Noću obrnem kapu na tri roga, stavim krst u pojas i idem gde oću, ja u to ne verujem. Još kad imam vatreno oružje….”
Kolika je u suštini moć magije Vlajnji može se ilustrovati i starim narodnim predanjem. O tome postoji čak i priča koju je u knjizi “Naš narodni život” zabeležio Tihomir Djordjević. Ona kaže da je Bog posle stvaranja čoveka od zemlje, poslao andjela u voćnjak da pronadje Adama i izvadi mu rebro kako bi od njega stvori ženu. Srete ga djavo i uze rebro da vidi kako je načinjeno. Andjeo se medjutim strašno preplaši božje srdžbe, brzo iščupa djavoljev rep i odnese ga Bogu umesto rebra. Pospan, Bog ne proveri šta je dobio već reče “Neka bude!” I tako od djavoljeg repa stvori ženu.
Djavo u tradiciji ima i svoja svetilištva. To su obično crkve koje ljudi i danas nalaze, otkopavaju i koriste ih za svoje obrede. Ispostavilo se da su mnoga od tih mesta (na kojima su žene u odredjenim danima palile sveće i sprovodile obrede), kasnije otkrivena kao valika arheološka nalazišta. Primeri za to su Crkvina kod Bora, Gamzigrad kod Zaječara, Šarkamen kod Negot ina..
Po vlaškoj tradiciji, kako konstatuje i dr Radenković, djavo se ne javlja kao neprijatelj ljudi. On u prvo vreme iskušava čoveka. Stavlja ga u razne situacije, na izbor izmedju vere i nevere, dobra i zla. I baš kao i Bog, čeka da vidi kako će se njegov klijent opredeliti. Hoće li ostati čist ili će podleći svojim strastima. Timočke vračare tvrde, da kada se na svim ovim teškim ispitima pokažu jake, nesalomivih moralnih principa, i djavo kao i Bog, postaju im saveznici u dobru
O ovim iskušenjima kod Vlaha postoje mnoga svedočanja koja su upamćena kod naroda ili zapisana u etnološkim zbornicima. Ljudi kojima se dogadjaju te čudne stvari uglavnom u početku nisu sigurni sa kim kontaktiraju i šta im se zaista dogadja.
Etnolog Paun Durlić takodje se bavi ovom dilemom u eseju “Magijska statistika i alibi”. “Da bi smo razumeli magijski svet Vlaha, delimično se moramo osloboditi i nekih terminoloških predrasuda. Tako bi nas na pogrešan put odvelo kruto držanje uobičajnog značenja “bela” i “crna” magija, jer njihova odrednica ovde nije po meri hrišćanske etike(odakle inače ovi pojmovi dolaze) u smislu dobro i zlo. Pod njima se kod Vlajnji podrazumeva snaga. U zavisnosti od stepena udesa, odnosno poremećaja u pretpostavljenom poretku stvari, za povratak u normalni tok, sklapa se savez sa demonskim entitetima izabranim po njihovoj moći. Za neke bolesti dovoljne su samo reči izgovorene na propisan način. Ali za naknadu neke veće štete treba dići djavole iz bare da bi se izravnali računi sa počiniocima”.
Vračara koja petlja sa ovim demonima nije se smatrala nečastivom, zlom ili crnom, već moćnom i korisnom. U svakom slučaju, konstatuje Durlić, korisnijom od vračare koja spravlja magije za ljubavne jade.
Oni koji istražuju ili poimaju svrhu i primenu vlaških magijskih čuda stoje i iza tvrdnje da se vračare na ovaj način oslobadjaju i grižnje savesti. Durlić to naziva originalnom složenicom “alibi za magiju”. Ali svaka od vračara koja je govorila za ovu knjigu na svoj način tvrdi isto. One su u vlaškoj magiji isto što je i činovnik u državnoj službi. Zakoni su stigli sa višeg nivoa a on ima samo ovlašćenje da se na njih poziva.
-Uz obavezu, naravno, da te norme ritualizuje u slavu održanja svetog poretka- kaže Durlić- Do saznanja o ovom neobičnom alibiju koji vlaška kultura daje svom vraču došao sam analizom stotinak prikupljenih basmi. Sve one koje potiču od profesionalnih vračara ili dobro edukovanih laika, imaju finalnu formulu koja glasi “Bajanje je od mene, a lek od Svete Marije, jer ona najviše zna”. Pa čak i onda kada se više iz figurativnih razloga vrač izjašnjava da leči, obavezno naglašava da to čini zajedno sa Svetom majkom Marijom, dakle kao njen asistent.Tako je vlaški vrač već unapred zaštićen od društvene sumnje u sopstvenu moć. Na kraju rituala, ć, vrač jasno stavlja do znanja čoveku da on ostaje izolovan.
Iz ovih razloga instituciju vrača, tradicionalna kultura Vlaha nikada ne dovodi u pitanje. On se i dalje smatra korisnim i neophodnim članom zajednice.
>>>>Iskušavanje magova
Većina timočkih vračara, po sopstvenim ispovestima, prve susrete sa onostranim doživljava u snu. Ali ima i onih kojima se magični svet otkriva na javi. One za razliku od prvih, potpuno svesno prate proces sopstvenog prodiranja u vančulna iskustva. I bar po površnim saznanjima, mnogo brže ovladavaju moćima kojima se ti kontakti drže pod kontrolom. Da bi dobile odgovore na svoja pitanja, vračare svesne svojih doživaljaja, ne moraju da čekaju pun mesec, ni veliki sveti praznik ili trans. Mnogima od njih potrebna je samo sekunda koncentracije da iz sebe izruče odgovore na pitanja o nečijoj prošlosti ili budućnosti. I još tren pride da uspostave kontakte sa mrtvima. Samo pogled na potpunog stranca dovoljan im je da uvide šta je uzrok njegove duboke patnje i nedaća koje su ga snašle.
Zato iz njihovih priča o raznim pacijentima koji su im dolazili često vrca humor i ironija. Mnogi dodju po pomoć ne otkrivajući svoje stvarne namere. Naručujući neko dobro sebi u suštini pre žele zlo drugima a to ne priznaju. Iskusne timočke vračare medjutim, obično već u prvom kontaktu spoznaju dvoličnost. I uglavnom odbiju takve namernike.
-Potpuno je jasno iskušenje da dobro jednoga ide sa nevoljom drugog čoveka. Ali ono što ljudi sa mukama ne znaju je da sudbina uvek ima odgovore na te dileme – ispričala je poznata borska vračara Desanka Perić – I u takvim situacijama pomoć se može pružiti ali je vrlo bitna iskrenost. Ne samo jer se njome uspostavlja pravi kontakt izmedju onoga ko želi, i nas, koje možemo da znamo. Već i zbog toga što otvoreni razgovor o nečijim teškoćama i težnjama, brže donosi odgovor i razjašnjava situaciju onome ko traži pomoć.
U većini slučaja, slažu se i druge vračare sa Timoka, i to je dovoljno za rešenje problema. Ali kada i nakon upozorenja njihovi klijenti odbijaju da se otvore, vrata vračara na koja su zakucali, za njih su zauvek zatvorena. Odatle i činjenica da nasuprot armiji onih koji tvrde koliko su im vlaške vračare pomogle, stoji isti toliki broj koji tvrdi suprotno.
Mnogi grešku traže u vidovnjaku pa i dalje obilaze pragove raznih magova. Na svakom od njih medjutim, sačeka ih isti nega tivan odgovor. Jer pri tom procesu munjevitog sjedinjenja čoveka medija, sa Bogom, andjelima, djavolom, preminulim ili prizvanim duhovima, u istočnoj Srbiji postoji razlika samo u interpretiranju. Suština kontakta je ista a timočke vračare (valjda samo da ne iznevere tradiciju ili da bi bile uverljivije pred onima koji još nisu osetili čar prodora u vanmaterjalni svet), posluže se zrnicima kukuruza, bacanjem karti, gledanjem u ikone ili ogledalo, osluškivanjem sata, duvanjem u travke….Zato će svaki medij, čim oseti da pred sobom ima sagovornika koji je već “okusio nešto od te vode” priznati uz smešak da odgovore ipak zna i bez tih “velikih” rituala. “Radnje”, kako Vlajnje nazivaju obrede, neophodne su tek kada se izgovaraju vekovima stare bajalice dok se energija reči uliva u razne vodice i meleme koje se daju za smirenje duše unesrećenog i snagu za uspešno rešavanje problema.
(Odlomci iz knjige Vlaška magija 1 Jasne Jojić)
KAKO DO KNJIGE
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
OBAVEŠTENJE
Sadržaj sa ovog sajta ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.
