Kosmogonija Vlaha, vetar, kiša, munja i grom

jasna 16/07/2011

Vremenske nepogode –  borba demona

Posebnu ulogu u životu čoveka igrao je i vazduh i njegova najočitija pojava vetar. Za Vlahe vetar je imao snagu čišćenja ali i kretanja. Zato su se mnogi magijski obredi razvijali na tom principu. Vetrovi i vihori su u prvo vreme smatrani samo prebavilaštem zlih duhova. Njihova jačina bila je dovoljno da rasturi seno, odnese krov od kuće, zaplaši konja i druge životinje. Fijukanje je uvek povezivano sa stravičnim jecajem unesrećenih mrtvih duša koje nisu našle svoj novi svet ni konačište u njemu. Zato su se određenih dana u godini, u predhrišćanskom periodu, odavali pomeni ovim stihijskim snagama. A sa uključenjem žitelja ovog kraja u hrišćanstvo, za te prilike slavili su se Sveti Vartolomej i Sveti Jelisej. U arhaično doba u vihor se zabadao nož koji bi kasnije postajao krvav. A kada bi nastao kovitlac trebalo se skloniti i leći na zemlju jer je to bio znak da se u tom vetrovitom krugu bore đavoli i Ale, što bi za čoveka koji se umeša moglo biti pogubno po život.

U istočnoj Srbiji smatra se da kovitlac drema na Crnom vrhu, planini kod Bora. Kada zaduva kažu ovdašnji žitelji probudila ga je borba Vlva. Šuštanje hrastovih šuma i visoke trave koja se lomi pod vetrom, prikriva zvukove borbe a bela prašina štiti ovu divovsku bitku od ljudskih očiju. Kada im dosadi ta igrarija Vlve i Ale izlaze iz kovitlaca pretvaraju se u svatove i tako mame slučajne prolaznike. Ko  se prevari i pridruži im se postane opsednut i zauvek je u njihovoj moći.

Loš je znak i kada vetar ili kovitlac sa Crnog vrha, nekome odnesu kapu. Predskazuje kažu vračare skoru smrt. Zato se predostrožnosti radi bilo preporučljivo, po ulasku u vihor pljunuti u njega i baciti kamen. Savetovalo se i  da se prvom prilikom zamoli zaštita od neke iskusne vračare koja bi posebnom bajalicom neutralisala upijenu demonsku energiju iz kovitlaca. Jer u vetrovima Ale ili kako ih još nazivaju Aljilji, i žive. Vračare im se obraćaju upaljenim svećama koje uz intenzivnu basmu čuvaju da dogore po vetru.

Tako one danas mogu da ovladaju snagom vihora. Bajalice izgovorene u nevreme dobijaju posebnu moć koja se munjevito uvlači u određeni cilj. Posebno je lako nekog zaseniti i omađijati dok napolju hara nevreme. U to vreme ljudi su slabi, boje se i podložniji su svim vrstama uroka. Ono je pogodno i za ljubavnu magiju pre svega usmerenu prema muškom polu. Ubojitim basmama deluje se na njihove misli i kako kažu Timočke vračare on već sutradan postaje lak plen one koja ga je odabrala i na ovaj način začarala.

Isto se dešava i u vreme velikih kiša i grmljavine. Grom i sevanje koji su za stare predstavljali paralizu čitavog normalnog života, danas su takođe dobro oružje u rukama veštih vračeva. Svetlost i zvuk koji dolaze nenadano pomažu u proricanju budućnosti. Mnoge vračare sa Timoka po sopstvenom priznanju u periodima nevremena provode napolju ili na prozoru odakle komuniciraju sa ćudima prirode. Postavljaju precizno određena pitanja i na njih, kroz svetlo ili zvuk dobijaju dogovor. Najbitnije je kažu precizno utvrditi znakove, i odgovori retko kada ne budu istiniti.

U ranijem periodu etnolozi su međutim iz naroda beležili strah i od ovih prirodnih pojava. Čim bi začuli prvu grmljavinu ljudi bi se valjali po zemlji. Striktno su poštovali dane kada se ne radi ništa, (Svetog Iliju ili Verižice, i svaki četvrtak od Uskrsa do Spasovdana), kako ih grom ne bi ubio. Dobar znak bio je samo udar groma u neko drvo. Ono bi se kasnije smatralo svetim. Nije se seklo niti se sa njega bilo šta bralo. U slučaju krađe ili prevare, čestice spaljenog drveta bacale su se u velike skupove ljudi pa bi se lopov sam ubrzo odao.

Od grada su se stari istočne Srbije čuvali  slaveći Spasovdan i Duhove. Gradonosne oblake predvode samoubice, deca preminula nekrštena ili utopljenici. Zato su kažu stari, bajalice protiv grada i najefikasnije, jer su u pitanju ljudske nečastive sile. Pred svako nevr eme ispred kuće se iznosila sekira, srp ili druga oštra alatka. Štitili su  i slavska sveća i krstovi od leske. A u svakom selu gde su postojale tri žene koje nose ime Stana, valjalo je da se iz njihovih kuća izbaci po jedna sekira da bi se zaštitilo celo područje.

(odlomci iz knjige „Vlaška magija 1 i 2“ Jasne Jojić)

KAKO DO KNJIGE

Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za crvena slova“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0  i  011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“, a u Crnoj Gori u objektima Rokšpeda i megamarketima. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima i u STR prodavnicama,… su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.

OBAVEŠTENJE

Sadržaj sa ovog sajta  ne sme se kopirati ili reprodukovati u bilo kom obliku, elektronskim ili

mehaničkim sredstvima, uključujući fotokopiranje i  presnimavanje bez predhodnog pismenog odobrenja autora. Informacije sa ovog sajta namenjene su u obrazovne svrhe i ne treba ih koristiti za dijagnostikovanje i lečenje zdravstvenih problema, bez konsultovanja stručnog lica. Autor i izdavač ni na koji način nisu odgovorni za neprimereno korišćenje podataka sa ovog sajta ili iz knjiga Jasne Jojić.